Nakon sedam godina u korporativnom svetu u Srbiji (napisao sam ovo u Srbiji zato što znam da je u drugim zemljama malo drugačije...) doživeo sam Jerry Maguire momenat.
Nisam više mogao da izdržim nestručne ljude na bitnim pozicijama, veštačku atmosferu, nepravdu prema ljudima, prljave i smešne pokušaje da se bolji i pametniji stave na stub srama. Napisao sam sve što mislim o organizaciji, radu predpostavljenih, njihovom nedostaku vizije i ispravnog liderskog pristupa. Napisao sam svoju Izjavu o misiji (mission statement). Posle sedam dana dobio sam da popunim izveštaj o radu o samom sebi.
Pacovi su odlično organizovani, plivaju dobro u kanalizaciji, među fekalijama, hrane se mrvicama sa bogate strane korporativne trpeze. Čudna im je bila moja reakcija da nisam oduševljen ponižavajućim tretmanom CEO otpada i njegovih ulizica čiji je gosip: "jao šta će reći..., jao šta nam je danas uradio..., jao samo da preživimo...". Gosip zaposlenih govori više o kompaniji od izlaganja na zvaničnim sastancima, opisuje kulturu ponašanja, iskreno mišljenje, karakter ljudi i zajedničku energiju. Siguran sam da to ljudi o kojima pišem ne znaju već su reagovali primitivnim instinktom.
Prljavi moralno korumpirani (postoje i normalni etički zdravi ali su retki) korporativni sistem je kao niska tavanica, čim podigneš glavu udariš u plafon!
Pobedili su me, moram to da priznam, pokazali su mi da je potpuno besmisleno i beznačajno boriti se u takvom sistemu i naterali su me da se okrenem sebi i stvarima koje volim. Nacrtao sam mapu uma i analizirao svoje prioritete, započeo ostvarenje svojih snova.
Shvatio sam da treba u potpunosti da se posvetim porodici, zajednici i sebi. Negde tamo u nekom gradu neko to radi, igra tenis, ide na masaže, provodi vreme sa svojom porodicom, pomaže svojoj zajednici (koja je 1000x uređenija od moje upravo zbog toga što ima dosta ljudi koji su joj posvećeni na pravi način) i ostvaruje svoje snove. Sa druge strane armija zombija, pacova i besnih pasa ujedaju se zbog mrvica i zanemaruju sve oko sebe samo da bi imali osećaj nametnutih lažnih vrednosti i živeli u okvirima tuđih snova.
Niko ti ne može dati slobodu. Niko ti ne može dati jednakost ili pravdu ili bilo šta drugo. Ukoliko si muško sam ćeš to uzeti. - Malcolm X
Sport, osnivanje borilačkog kluba, šetnje po prirodi, obilazak zanimljivih istorijsko kulturnih lokaliteta, kvalitetno vreme sa porodicom, čitanje knjiga, izdavanje sopstvene knjige, druženje sa iskrenim i poštenim ljudima, društveno koristan rad, osnivanje sistema za naprednu poslovnu edukaciju...samo su početak...
Sledi nastavak...izazov uspeha?
Pobedili su me, moram to da priznam, pokazali su mi da je potpuno besmisleno i beznačajno boriti se u takvom sistemu i naterali su me da se okrenem sebi i stvarima koje volim. Nacrtao sam mapu uma i analizirao svoje prioritete, započeo ostvarenje svojih snova.
Shvatio sam da treba u potpunosti da se posvetim porodici, zajednici i sebi. Negde tamo u nekom gradu neko to radi, igra tenis, ide na masaže, provodi vreme sa svojom porodicom, pomaže svojoj zajednici (koja je 1000x uređenija od moje upravo zbog toga što ima dosta ljudi koji su joj posvećeni na pravi način) i ostvaruje svoje snove. Sa druge strane armija zombija, pacova i besnih pasa ujedaju se zbog mrvica i zanemaruju sve oko sebe samo da bi imali osećaj nametnutih lažnih vrednosti i živeli u okvirima tuđih snova.
Niko ti ne može dati slobodu. Niko ti ne može dati jednakost ili pravdu ili bilo šta drugo. Ukoliko si muško sam ćeš to uzeti. - Malcolm X
Sport, osnivanje borilačkog kluba, šetnje po prirodi, obilazak zanimljivih istorijsko kulturnih lokaliteta, kvalitetno vreme sa porodicom, čitanje knjiga, izdavanje sopstvene knjige, druženje sa iskrenim i poštenim ljudima, društveno koristan rad, osnivanje sistema za naprednu poslovnu edukaciju...samo su početak...
Sledi nastavak...izazov uspeha?
No comments:
Post a Comment